Романске су културе истовремено и темељ и хоризонт модерног европског мишљења те се тичу и нашег поднебља, као дијела јединственог простора Медитерана са заједничким наслијеђем класичне античке цивилизације. Но, не треба заборавити да су романски језици и културе присутни диљем Планете – од Јужне и Средње Америке до Канаде, Африке, Антила и Полинезије. Стога, имајући све ово у виду, студиј романистике на Филозофском факултету у Сарајеву пружа велике могућности избора и усмјерења, компаративног, теоријског и хисторијског проучавања како романских језика, лингвистике, књижевности, културе, тако и дјелâ великих умјетника, ангажираних и слободних мислилаца те бораца за слободу и прогрес.
Одсјек за романистику основан је када и Филозофски факултет, 1950. године. Данас га чине Катедре за француски језик и књижевност, талијански језик и књижевност, латински језик и римску књижевност те Катедра за шпански језик. Наставни програм Одсјека за романистику на 1. циклусу (БА) обухвата основне студијске групе: француски језик и књижевност, талијански језик и књижевност, латински језик и римска књижевност те комбинације између тих група, као и комбинације с другим студијским групама на Филозофском факултету. По завршетку додипломског студија (БА), студент посједује одређену разину језичког и културолошког знања и компетенција, што га оспособљава за наставнички рад у основним школама, за послове језичког посредовања у економским, управним и културним установама и размјенама, за рад у туризму, медијима, издаваштву итд. Након стицања БА-дипломе, студент може наставити школовање на 2. циклусу мастер студија (МА) у трајању од двије године, а потом и докторско усавршавање у склопу једног од постојећих докторских студија на Филозофском факултету у трајању од три године.
Наставно особље и студенти Одсјека за романистику, од његова оснивања, његују сарадњу с другим универзитетима, нарочито онима из романских земаља, у првом реду Француске (Paris IV – Сорбона, Paris VIII), Италије (Универзитет у Трсту, Универзитет у Павији) и Шпаније (Мадрид, Гирона), на којима су многи чланови Одсјека магистрирали и докторирали, али и с универзитетима из других земаља, поготово онима из региона. Чланови Одсјека учествују на локалним и међународним научним скуповима те своје радове објављују у специјализираним научним часописима у земљи и иноземству. Одсјек за романистику такођер организира стручне едукације као и научне скупове.
Додатну афирмацију Одсјек је стицао избором његових чланова у различите руководне органе факултета и Универзитета (декани, продекани, проректори), у Академију наука БиХ, на функцију амбасадора, у статус професора емеритуса, а нарочито бројним гостовањима (у својству предавача или лектора) на универзитетима и угледним високим школама у Француској и другим земљама романског језичког подручја.
Допринос укупној активности Одсјека дали су и библиотекари који су овдје радили: Аница Сушић, Смиља Кузмић, Боса Сунарић, Јасминка Олушки, Гордана Хаџидамјановић-Ишек, Злата Римпапа, Весна Чаушевић, Јасна Шебаљ и Јасмина Шувалија.
Од свог оснивања Одсјек је развијао плодну педагошку и научну дјелатност. Тај успон трајао је до почетка Агресије на РБиХ, 1992. године, када долази до знатног осипања кадрова и рада у отежаним, ратним условима и измјештања Факултета у просторије Правног Факултета у Сарајеву. Упркос свему томе, Одсјек није престајао с радом захваљујући – између осталог – и помоћи Универзитета Paris 8. У условима вишеструко отежаног рада током Агресије 1992-1995. године драгоцјену помоћ Одсјеку пружили су професори и сарадници са Универзитета Paris 8: Pierre Bayard, Jean-Louis Fournel, Christopher Lucken, Christine Ferret, Tiphaine Samoyault те Француски културни центар André Malraux, основан 1994. у Сарајеву.
КАТЕДРА ЗА ФРАНЦУСКИ ЈЕЗИК И КЊИЖЕВНОСТ
За оснивање Катедре за француски језик и књижевност постојала су два основна разлога: с једне стране, значајна улога француске културе у историји модерног свијета, велика вриједност француске књижевности и њене многоструке везе са књижевностима са наших простора, као и велики значај француског језика у свијету; с друге стране, помањкање стручњака за француски језик и књижевност у школама, на факултетима, у научним и културним установама.
У години оснивања Факултета (1950) започела је редовна настава на Катедри за француски језик и књижевност, језгри будућег Одсјека за романистику. Њени први наставници били су истакнути стручњаци и педагози: Миленко Видаковић (за француски језик) и Мидхат Шамић (за француску књижевност). У прво вријеме су, поред стално запослених, наставу изводили и гостујући наставници са филозофских факултета у Београду и Загребу: проф. Миодраг Ибровац, проф. Никола Банашевић, проф. Антон Поланшчак, проф. Владо Драшковић те проф. Војимир Виња. Наставнички кадар постепено се попуњавао доласком нових наставника и сарадника: лингвисте проф. Хенрика Барића (1954), који је преузео наставу старофранцуског језика, лектора Mauricette Sullerot-Begić (1954), доцента Бранка Џакуле (1956), који је преузео наставу новије француске књижевности, те асистента Вере Гересдорфер (1958), која је обављала наставу из старофранцуског језика.
Уз наставнике заслужне за оснивање и рад Катедре из редова талентованих студената постепено се формирао наставнички кадар: Ханифа Капиџић-Османагић (1958), Никола Ковач (1961), те нешто касније Весна Чаушевић-Крехо, наставници француске књижевности, затим наставници француског језика: Алмаса Дефтердаревић-Мурадбеговић (1963), Владимир Осипов (1965), Мухамед Незировић (1968), наставник методике Владо Сучић (1971), Фахрудин Крехо (1973) и други.
Успјешном обављању наставе из француског језика значајно су допринијели, поред сталних лектора Mauricette Sullerot-Begić и Marie-Agnès Faix-Vujić, и уговорни лектори који су се смјењивали: Maurice Jordy, André Argaud, Daniel Simonin, André Ringenbach, Jean-Louis Depierris, Marguerite Vincent-Babić, Jacqueline Georges, Jean Risse, Geneviève Sautel, Jean-Pierre Sautel, Maurice Le Blanc, Jocelyne Hubert, Christian Petr, Michelle Beyssac, Jean-Michel Gras, методичар Авдо Танковић, Татјана Јовановић, те они који су на Одсјеку радили након 1995: Hélène Ducret, Далибор Томић, Véronique Beucler, Cécile Derbois, Marie Montaud, Valérie Sombrun и други.
У оквиру сарадње са иностраним Универзитетима, у првом реду онима из Француске, на Катедри за француски језик и књижевност гостовали су угледни страни професори, књижевници и књижевни критичари, као што су: G. Gougenheim, R. Escarpit, R. de Lage, J. Ehrard, R. Barthes, J. Lefèbre, Ch. Dédéyan, A. Martinet, E. Henriot, M. Blancpain, Claude Simon, E. Roblès, G. Devoto, M. Aubin и други.
У 2014. години, захваљујући посебном залагању чланова Катедре за француски језик и књижевност, Универзитет у Сарајеву је постао члан Универзитетске Агенције за франкофонију (АУФ). Успостављена је и сарадња у оквиру ERASMUS програма размјене студената и наставног особља са Универзитетима у Arrasu, Poitiersu те дугогодишњим партнером, Универзитетом Paris 8. Активну сарадњу Катедра за француски језик и књижевност има и са Амбасадом Републике Француске те Француским институтом. У склопу Одсјека функционира и Радионица франкофоног студентског театра.
Катедру за француски језик и књижевност тренутно чине наставници француског језика: Алма Соколија, дипломирала 1991. године Филозофском факултету у Сарајеву на групи Француски језик и књижевност и Енглески језик и књижевност магистрирала (1993) и докторирала (2001)у Француској на Универзитету , Paris V и Лејла Текешиновић, дипломирала на Филозофском факултету у Сарајеву на групи Француски језик и књижевност гдје је завршила магистарске (2007) и докторске студије (2012), те сарадници Емир Шишић и Бисера Церо, уписани на докторске студије у Француској, у Poitiersu i Bordeauxu. Наставници француске књижевности су: Весна Крехо, докторат из области француског барокног позоришта, одбранила на Универзитету Paris IV – Сорбона и предаје француску књижевност XVI, XVII и XX вијека, с тежиштем на драмској књижевности тих епоха, Иван Радељковић, дипломирао на Одсјеку за романистику Филозофског факултета у Сарајеву те магистрирао и докторирао 2015. на Универзитету Paris 8 у Француској, води Радионицу франкофоног театра за студенте, која је досада реализирала укупно седам представа на француском језику, те остварила бројна гостовања у земљи и иностранству, те Лејла Османовић, дипломирала на Одсјеку за романистику Филозофског факултета у Сарајеву, магистрирала на Универзитету Paris 8 у Француској, а докtорирала на Филозофском факулtеtу у Сарајеву (2015).
КАТЕДРА ЗА ИТАЛИЈАНСКИ ЈЕЗИК И КЊИЖЕВНОСТ
У оквиру Одсјека за романистику уведена је и настава италијанског језика, коју је у почетку водила предавач Глорија Рабац (1954). Након њеног преласка у Задар (1960) настава је на неко вријеме била прекинута. Године 1968. обновљен је лекторат италијанског језика са лектором Giuseppeom Gillardinijem, кога је наслиједила лекторка Sofia Zani (1974-1976). Године 1976. изабран је асистент за италијански језик, Александар Ђукић, а за лектора Vittorio Bevilacqua.
С обзиром на потребе и интересе студената, италијански језик с књижевношћу подигнут је 1978. на разину другог главног предмета (Б), а наставу је хонорарно вршио професор Филолошког факултета у Београду др. Никша Стипчевић, а затим др. Младен Мацхиедо с Филозофског факултета у Загребу. С циљем формирања властитог наставног кадра, током 1983. године ангажира се Смарагда Мујагић у својству асистента за италијанску књижевност. У наредним годинама наставу италијанске књижевности изводи проф. др. Твртко Куленовић с Одсјека за компаративну књижевност Филозофског факултета у Сарајеву.
Почетком агресије на Босну и Херцеговину настава на Катедри за италијански језик и књижевност је прекинута и настављена 1994. године избором Јасмина Џинде у звање асистента. Напредујући у каријери, од асистента до редовног професора, Јасмин Џиндо је у исто вријеме развијао и Катедру за италијанистику: двогодишњи студиј италијанског језика подигао је 2006. године на ниво трогодишњег двопредметног студија италијанског језика и књижевности који се могао студирати искључиво у комбинацији са француским језиком. Избором Мирзе Мејданије за асистента за италијанску књижевност 2007. године стварају се услови да се 2008. године покрене петогодишњи двопредметни студиј италијанског језика и књижевности у комбинацији са студијем француског језика и књижевности. 2008. године изабрана је и асистентица за италијански језик, Нермина Ченгић, а 2011. године је покренут и петогодишњи студиј италијанског језика и књижевности у комбинацији са другим студијским групама Филозофског факултета. Напокон, 2013. године је покренут петогодишњи једнопредметни студиј италијанског језика и књижевности. Послије тога су се Катедри за италијанистику придружиле и асистентице за италијански језик, Нерма Керла и Ана Лалић, те Мирела Болобан, асистентица за италијанску књижевност. У послијератном периоду ангажовани су лектори Marco Noce, Gianluca Paciucci, Daniele Onori i Alice Iannuzzi.
По завршетку првог и другог циклуса студија, студенти Италијанистике имају могућност наставити своје студирање и на трећем циклусу студија, бирајући између докторског студија из књижевности и онога из лингвистике.
На сва три циклуса студија студентима се нуди могућност боравка у Италији и другим земљама у оквиру Erasmus програма, а редовне су и стипендије Италијанске амбасаде у БиХ за студентске боравке у Италији.
КАТЕДРА ЗА ЛАТИНСКИ ЈЕЗИК И КЊИЖЕВНОСТ
У оквиру Одсјека за романске језике и књижевности од почетка његовог рада дјелује и Катедра за латински језик и књижевност. Наставу је започео доцент Петар Пејчиновић, коме се ускоро придружио и хонорарни доцент Матија Лопац. Од године 1951. на Катедри је ангажиран и проф. Ахмед Тузлић, најприје на Одсјеку за хисторију, а касније на овом Одсјеку. Године 1958. на Катедру је, у својству асистента, примљен Жељко Пуратић, а 1971. као стручни сурадник долази и Шимун Шоње. Године 1977. Катедра добива асистента, касније доцента, Павла Кнезовића који 1991. пресељава у Загреб. Успјешном извођењу наставе из латинског језика допринијели су и вањски сурадници Злата Буквић и Хусеин Лојо.
Поред редовне педагошке активност, чланови ове Катедре усмјеравали су своја проучавања ка босанском латинитету, компаративним студијама и превођењу текстова латинских писаца.
Тијеком рата (1992-1995. год.) Катедра за латински језик и књижевност престала је с радом. Након дугогодишњег прекида (од 1992. год. због рата у БиХ), Катедра за латински језик и римску књижевност почела је с радом ак. год. 2012./2013., на којој су почели радити само два дјелатника (класични филолози): др. Драго Жупарић и асистент Дијана Бељан, МА.Тако је ак. год. 2012. уписана прва генерација студената додипломског студија.
Године 2017., прва генерација студената окончала је свој петогодишњи студиј (мастер) латинског језика и римске књижевности. Почетком 2018. године на Катедри почиње радити и асистентица Сеада Бркан.
КАТЕДРА ЗА ШПАНСКИ ЈЕЗИК
Имајући у виду чињецу да је шпански језик други свјетски језик по броју нативних говорника, а трећи по укупном броју говорника у свијету, као и чињеницу да га као страни језик језик изучава више од двадесет милиона студената широм свијета, 1978/79. године формирана је Катедра за шпански језик при Одсјеку за романистику. За увођење наставе шпанског језика заслужан је проф. др. Мухамед Незировић. У децембру 1978. изабрана је асистентица за шпански језик, Алица Пшорн-Кнезовић. У обављању наставе важну улогу имали су и лекторице и лектори: Isabel Santos Gargallo (1989-1990), Pilar Gil Ganovas, Pilar Dolado, Jose-Daniel Espejo Balanza (2000-2002) , Sonia Torres-Rubio (2003-2005), Isabel Ibarra Garcia (2005 – 2010), Vanessa Ruiz Torres, Isabel Leal i Míriam Domínguez Requena (2011-2018).
У априлу 2004. изабрана је асистентица за шпански језик, Едина Спахић, која је дипломирала шпански језик и књижевност на Филолошком факултету Универзитета у Гирони, Краљевина Шпанија, а потом је на шпанским универзитетима Autónoma UAM i Complutense UCM у Мадриду магистрирала и докторирала на темама из шпанске лингвистикве.
Катедра за шпански језик има веома активну сарадњу са неколико европских универзитета у склопу Erasmus програма размјене студената и наставника (UGR Granada, U JAEN, UB Barcelona, Paris 8), али и са другим европским универзитетима у склопу других програма и пројеката (Филолошки факултет у Трсту, Ca Foscari Венеција, UCM Мадрид). Професори са ових универзитета су у више наврата одржавали гостујућа предавања на Одсјеку за романистику.
Катедра за шпански језик у сурадњи са Катедром за хиспанистику Универзитета у Трсту већ дуги низ година ради на очувању јеврејско-шпанског језика и културе, организира бројна предавања и објављује научне радове из сефардистике.
За развој Каtедре заслужна је и Амбасада Краљевине Шпаније, која преко своје државне Агенције AECI за кооперацију и сурадњу од почетка постојања Катедре за шпански језик шаље своје лекторе те подржава наставу из шпанског језика и на друге начине, као нпр. богаћењем библиотечког фонда, а већ десет година помаже и организирање семинара за професоре шпанског језика и књижевности у којима су учестововала еминентна имена шпанске филологије. Амбасада је помогла и одржавању Првог семинара хиспаниста у Босни и Херцеговини, скупа каквог до тада није било на нашим просторима, у којем су узели учешћа угледни филолози и културни посленици из овог подручја.
Шпански језик се на Одсјеку за романистику изучава као други - Б језик, али се нуди и као изборни предмет на свим одсјецима Филозофског факултета. С обзиром да је интерес за изучавање шпанског језика сваке године све већи, Катедра за шпански језик има за циљ да у наредном периоду подигне изучавање шпанског језика и књижености на вишу разину као би на тај начин ишла у корак са другим катедрама у свијету на којима се шпански изучава као први страни језик, те на тај начин осигурала континуирано изчавање једног од три највећа свјетска језика.